Ako gledate reklame, esencijalna potreba jednog građanina Srbije su lekovi. Lekovi za dijareju, lekovi za raznovrsne bolove, lekovi za sve bolesti odjednom. Ovi poslednji najviše se reklamiraju onda kad ih gleda najugroženija populacija. Još pre nekoliko godina je svaki građanin pio 12 kutija lekova godišnje, a pandemija to nije izmenila. Naprotiv.
Kada se razbolite u Srbiji, što zaista nije tako redak i neobičan slučaj, većina solidarno ima neki lek za vas, ili bar preporuku lečenja koje je pomoglo njemu ili njegovoj “ujni od strica”. Na to treba dodati i nove načine upoznavanja s lekovima, pa za neke, kao što je ozempik, inače lek druge linije za dijabetes tipa 2, uopšte nije potrebna reklama, on je sam našao put do onih koji su želeli brzinski i efikasno da smršaju – što mu je neplanirana nuspojava.
Bez lekova se ne može, šta god prosečni pacijenti mislili o njima i čuvenoj “farmakomafiji udruženoj s lekarima”. Paradoksalno, zar ne? Plašiti se lekova i panično čitati one sitno kucane strane sa svim mogućim neželjenim reakcijama od kojih svi umiremo, a opet posezati za nekim lekovima nekontrolisano. Zbunjujuće.
Taj paradoks, zapravo, nije ni nov, niti je lokalan problem. Kada se vidi broj izdatih recepata npr. u Engleskoj od pre dve godine, dolazi se do podatka da je najmanje 10 odsto višak, tj. da nije trebalo ni da bude izdato. U Americi, procenjuje se da će se do kraja decenije zbog prekomernog uzimanja lekova doći do 150.000 prevremenih smrti i 4,5 miliona hospitalizacija, kako navodi Loun institut. Ali imamo i mi svoje adute.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
