Dve milijarde, druže: Kako nisam otišao u Ameriku
Kiša je polako prelazila u susnežicu kada sam u Horgošu otrčao u toalet koji je bio u potpunom mraku i prilično poplavljen. Dok sam se olakšavao, iz tame se začuo baba-serin glas: "Da platiš!"
Kiša je polako prelazila u susnežicu kada sam u Horgošu otrčao u toalet koji je bio u potpunom mraku i prilično poplavljen. Dok sam se olakšavao, iz tame se začuo baba-serin glas: "Da platiš!"
Gori centralna Afrika – režimi padaju, plaćenici landaraju okolo i bore se sa raznim plemenskim frakcijama i brutalnim islamskim teroristima. Razmahale su se borbe u Mjanmaru između vojske i desetak raznih nacionalnih paravojski. Tradicionalne gerile Latinske Amerike nikada se umiriti neće. I sve to je i daleko i blizu u odnosu na dva sukoba koja pune novinske stupce, u Ukrajini i Gazi...
Otkud ljubav prema katastrofi? Otkud želja ljudi da kažu ono "počelo je"?
Umesto ličnih priča i svedočanstava sačekala me je postavka lišena svega emocionalnog i ličnog. Zašto smo odabrali da se ne sećamo tih ljudi i tih priča?