Kako (ni)sam upoznao Elenu Ferante
Svako od nas treba da ima svoju intimnu Elenu Ferante, da je prelama kroz lično iskustvo, tumači kroz porodične fotografije i priče koje sluša od naših majki
Svako od nas treba da ima svoju intimnu Elenu Ferante, da je prelama kroz lično iskustvo, tumači kroz porodične fotografije i priče koje sluša od naših majki
Ova priča nudi nekoliko važnih i velikih tema, priču o tvorcu i njegovom delu, o stvaralačkom procesu, o tome kako je udahnuti život svojoj ideji, o dostizanju svog smisla, o junaku na putu, o tome kako moramo biti i naivni, praviti greške i ispravljati ih, o skretanju sa puta da bismo na kraju uspeli da ne budemo magarci na ostrvu magaraca
Ja pišem ljubavne priče jer glupi balkanski muškarci ništa ne čitaju. Da pišem za muškarce, bio bih kruha gladan
Nastavak najpoznatijeg srpskog romana u ovom veku
Svi ovi ljudi oko nas su potencijalni sveci, i potencijalni Hitleri
Mora da je neko oklevetao Franca K, ili priča o Kafki, sto godina posle njegove smrti
50 godina prvog romana Stivena Kinga "Keri"
Preporuke književnih urednika, prevodilaca, pisaca, kritičara i novinara
Verovatno najintrigantnija Šekspirova drama nekoliko puta je ekranizovana. Koliko uspešno?
Osnove opće mandićevštine u prilici 85. obljetnice rođenja Igora Mandića (2)
Nekada najčitaniji pisac u zemlji, bestseler autor, Selenić danas prebiva u gotovo potpunoj sjenci zaborava i književne istorije i čitalačke publike
Uvod u mandićevštinu, feljton povodom 85. obljetnice rođenja Igora Mandića (PRVI DEO)
Pračet nikad nije želio biti velikan "ozbiljne" literature, nije težio ka tome da bude Dostojevski, Prust, nije mu čak padalo na pamet da bude blizak velikanu "svog" žanra, Tolkinu
Domaće književne nagrade, između levice, desnice i apsurda
Zašto AI nikad neće moći da bude prost kao Henri Kinaski, lud kao Raskoljnikov, tužan i čestit kao Ljuba Vrapče, prepreden i lukav kao Gospođa Ministarka i uporan kao Pera Pisar iz administrativnog...
Oko Aleksandra Tišme se nikada nije stvorila atmosfera obožavanja koja je ostala rezervisana za Pavića, Crnjanskog, Pekića, Kiša... Zašto je to tako?
U vreme kad onaj ko hoće da preživi mora da bude stalno u fokusu i sveprisutan, neki umetnici su iskoristili "nepojavljivanje" kao svoje najjače oružje