Mnogo je poznatih ličnosti. Sve je lakše biti poznat, a naročito prepoznatljiv. Teško je biti uticajan, posebno u humanom smislu. Jer uticaj nosi odgovornost, a samo izuzetni od nje ne beže
Da li je u redu da roditelji prebacuju deci ako ona nemaju ili ne žele decu i da li to otvara novi intergeneracijski front?
Ponekad je najbolja stvar koju roditelj može da uradi – ništa
Njihova različitost trebalo bi da bude u originalnosti i kreativnosti, a ne u nadmetanju i naturanju moći
Zašto neki ljudi (ne) biraju da ostanu sami?
Tema vezana za seksualnost započinje se još dok je dete malo
Nisu deca ti koji grade sistem vrednosti i nisu oni sami sebe vaspitali, nisu oni urušili školstvo, niti su oni dozvolili da nasilnici prođu nekažnjeno. Mi smo
Ignorisanje detetovih potreba teško je i za dete i za roditelja – zašto onda i dalje žive bapski saveti i problematični pristupi upakovani u „to je za njegovo dobro"
Svako dete, pa i svaki odrastao čovek, pomalo je narcis, ali daleko od toga da je to uvek "bolest" ili "dijagnoza"
Nova zajednica posle gubitka jednog roditelja ili razvoda (što predstavlja simbolični gubitak) svakako da predstavlja veliki izazov za sve, a ponajviše za decu
Zašto lako skliznemo u stari, isprobani i loš način, i lako ponavljamo rečenice svojih roditelja za koje smo se zakleli da nećemo izgovarati
Šta ako naš mir leži u tome da ne oprostimo svojim roditeljima?
Ne, to ne znači da bi decu trebalo fizički kažnjavati jer "i nas su tukli i šta nam fali"
Srce mi se slomilo negde na pola sezone serije „Bodies” gde shvatiš da je glavni zlikovac Ilajas Meniks u ovoj seriji zapravo jedan nevoljeni dečak
Žrtve direktnog ubijanja bile su najmanje brojne, ali zato su brojevi žrtava ukupnih posledica rata uvek bili daleko veći
I kakve veze imaju Madonnino izvođenje dece na scenu i serije „Succession“ i „The Crown“ sa odrastanjem nas običnih smrtnika i našim roditeljima
Roditeljski stres je normalan deo roditeljstva, i definiše se kao psihološka reakcija na zahteve koje roditeljska uloga postavlja. Po nekim autorima on je kvalitativno različit u odnosu na stres iz bilo koje oblasti života
Bez obzira na to da li dovode prvi put svoje dete u tu zgradu, ili dolaze mesecima i godinama, svi roditelji kad izađu iz te zgrade, zastanu ispred ulaza i svi do jednog imaju isti izraz na licu. Mešaju se bol i nada
