Bila je to 1906. godina, Petar je krenuo u nepoznato, iz svoje rodne Bileće, sa hercegovačkog kamena, krenuo je na put preko velike vode, na drugi kraj sveta, tamo gde je čuo da se živi bolje, tamo gde je znao da neće morati da obuče uniformu austrougarske monarhije. Petar je sa dvojicom drugara krenuo u Novi svet, u grad za koji nije čuo, neki San Francisko, jer je jedan od drugara imao brata koji je tamo neko već vreme živeo i radio kao konobar.
Stigli su na Elis Ajlend, u Njujork, prvu stanicu imigranata u Ameriku, spremni da prejašu ako treba ceo kontinent da bi stigli do cilja, do tog grada čije su ime napisali i okačili na rever, da ih ne zagube, poput nekog prtljaga, negde usput. Ali imigrantska sudbina retko kada krene putem koji je imigrant dolazeći u nepoznatu zemlju u svojoj glavi zamislio. Bio je to šok za trojicu hercegovačkih mladića – bio je 18. april 1906. godine, na ulazu u Ameriku su im rekli da se ne može u San Francisko, da je grad pogodio zemljotres, stravični, koji je uništio 80 odsto grada i u kom je stradalo više od tri hiljade ljudi.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
