Svet

Kako je Nemačka postala problem

Kriza identiteta u najvažnijoj zemlji EU mogla bi da uzdrma Zapad

Blokada farmera u Berlinu, 15. januara / Florian Gaertner/photothek.de / imageBROKER / Profimedia
jun 10 2024, 11:27

Podeli

Tekst Željka Pantelića originalno je objavljen krajem januara 2024, četiri meseca pre izbora za Evropski parlament

***

Nakon tri decenije nemačke renesanse, sa veoma malobrojnim zastojima i limitiranim padovima, Berlin mora da pronađe svoju novu ulogu u Evropi i svetu i pre svega mora sebe da rebrendira da bi ponovo bio lokomotiva Starog kontinenta. Bivša kancelarka Angela Merkel uspešno je “mumifikovala” najbolji od mogućih svetova za Nemce u kojem su im Amerikanci garantovali bezbednost, Rusi prodavali energente po jeftinoj ceni, Kina bila prvi trgovinski partner a EU tržište i svojevrsni avatar nemačke političke meke moći. Tog sveta više nema i potrebno je kreirati novi.

Kriza identiteta najjače države našeg kontinenta koja i dalje odbija da odluči kakvu ulogu želi da igra u budućnosti stavlja u veoma nepovoljnu poziciju saveznike, pogotovo evropske. Nemačka neodlučnost koja se interpretira i kao “sindrom” postaje veliki problem pre svega za Zapad i Evropu koji ne mogu da izađu iz postojećeg geopolitičkog vrtloga kao pobednici ili barem bez većih posledica, bez potomaka Tevtonaca. Takođe, nijedna ozbiljnija reforma EU ne može da prođe ako među njenim sponzorima ili promoterima nije Berlin.

Nemačka nije nacija. Nije to nikada bila, ako je verovati Tomasu Manu, a tvorac “Budenbrokova” znao je o čemu priča. Nemačka je imperija, prevelika za Evropu, premala za svet, kako ju je još pre nekoliko decenija definisao Nemac po rođenju, ili bolje reći Bavarac po rođenju, Henri Kisindžer.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price