Prošlo je bilo tek nedelju dana od smene vlasti u Nepalu i protesta kojima je svet tepao “prva Gen Z revolucija”, a Tanudža Pandej, kojoj su svetski mediji tepali da je “poster girl” protesta sa brojem 24 u zagradi uz ime, tog je dana povećala taj broj; u jednom lokalu slavila je 25. rođendan sa prijateljima. I oni su kao i ona učestvovali u protestima koji su, u globalnoj perspektivi, ostali obeleženi slikama paljenja parlamenta, jurenja po ulicama korumpiranih predstavnika vladajućeg establišmenta i desetina stradalih, na kraju i smenom vlasti.
Ali osim još jedne svećice nisu imali baš puno razloga za slavlje. Iako su to “klinci koji su izveli revoluciju i smenili korumpiranu vlast”. Pili su pirinčano vino – to je više lokalna nego generacijska stvar naravno – dok su se iz zvučnika, na smenu, mogli čuti Bitlsi, Bob Dilan i bolivudski hitovi, podigli su čaše i pogledali se međusobno, kao da se pitaju kome ili čemu će da nazdrave. Nisu nazdravili slavljenici.
“Nazdravimo ovoj slučajnoj revoluciji”, jedan od okupljenih je rekao.
Možda će neko primetiti da nisu rekli “našoj” revoluciji.
Istorija se ubrzano dešava u sezoni jesen/zima 2025. godine, stvari se menjaju (ili su se odavno promenile, ali tih promena tek sada postajemo svesni), a na različitim tačkama u svetu, mladi uokvireni u pojam “generacija Z” pokrenuli su talas protesta koji su dovoljan simptom da sa planetom globalno nešto nije u redu. Da, i Srbija je jedna od tih tačaka.
Nepalska “revolucija” je brzo prošla kroz globalne medije, nije se tu mnogo detaljno ulazilo u prirodu mladalačkog bunta, a u našoj lokalnoj sferi, na relaciji kafanske analize – društvene mreže, provlačio se taj momenat da su “ovi naši mekani”, što opstaje u korelaciji sa onim “a kako smo mi devedesetih”. Što je odraz dubokog nerazumevanja novih generacija.
Nepalski klinci su, zapravo, bar oni aktivisti koji su organizovali proteste, duboko razočarani nasilnim ishodom.
“To nije trebalo da bude revolucija. Zaista nije”, govorili su medijima kasnije, kada je već malo ko bio zainteresovan za dešavanja u Nepalu.
Oni su nedeljama i mesecima organizovali proteste, neposredni povod je bio zabrana društvenih mreža, kao pokušaj gušenja kritike nepo dece establišmenta koja su se bahatila u toj inače siromašnoj zemlji (na ekonomskim tabelama u Južnoj Aziji, mogu da se nađu tek iznad Avganistana), a generalno protestuju protiv ukazivanja nejednakosti i korupcije. Ovo može zvučati i poznato, i tog 8. septembra kada je sve planulo (i kada je u sukobima stradalo 19 osoba) očekivali su da će to biti miran protest protiv “goustovanja demokratije”; na svakom protestu su insistirali da ne bude stranačkih zastava, delili su uputstva za mirno protestovanje, a odjednom su se pojavile neke nacionalističke organizacije koje su se prilepile protestima; i kada su se pojavili neki nepoznati (naglasiće da su to znatno starije osobe) koji su nastupili agresivno, oni su sa društvenih mreža poslali poruku svim građanima da se raziđu.
Želeli su smenu vlasti, ali ne na taj način.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
