Ubistvo, kako se to danas kaže, “konzervativnog komentatora” Čarlija Kirka usred univerzitetskog kampusa u Juti, novi je galon benzina na plamenu političkog nasilja u Americi, a jedan od prvih uglova koji bi mogao pomoći da se razume složeni i sve krvaviji mozaik u SAD jeste onaj koji se vidi u ogledalu.
Mlada uzdanica Donalda Trampa je posle još jedne od svojih brojnih turneja po univerzitetima trebalo da održi debatu sa pandanom iz tabora američke levice Hasanom Pajkerom, mnogo poznatijim po imenu HasanAbi.
Njihov duel, što je važna reč u ovom kontekstu, bio bi njihov treći susret. Prva dva su se odvila u dva navrata na Politikonu prošle decenije, a sve do nesuđenog novog, pod nazivom “Politika mladih: Oblikovanje umova Generacije Z”, obojica su postali ključni igrači u svom delu političkog spektra. Međutim, svoj prostor i popularnost gradili su van mejnstrima, često ignorisani od strane velikih medija.
Tako je i HasanAbi na svoj način izveštavao o atentatu na poznatoj (nekada) gejmerskoj platformi Twitch. Umesto napucanog studija, silne produkcije, reflektora, šminkera i nervoze onih ljudi sa slušalicama, Hasan je sedeo za svojim stolom, za računarom. U gornjem desnom uglu strima bio je čet prozor koji se popunjavao (kao i uvek) munjevitom brzinom, a levo se video njegov internet pretraživač sa gomilom tabova – od postova na X-u, preko direktnog prenosa CNN-a, do Reddita. Mnogo važnije, dole desno, pored ikonice čovečuljka, gde se vidi koliko ljudi uživo gleda neki strim, pisala je brojka 250.000.
U tom trenutku bio je ubedljivo najgledaniji na platformi na kojoj je u proseku u svakom trenutku oko dva miliona ljudi. Igrom slučaja, nešto više od dva miliona je prosečna glednost na američkom Foksu, dok su daleko iza NBC (oko 700.000) i CNN (oko 450.000). Razlika je u tome što su na televizijama mahom gledaoci stariji od 65 godina. Ključna demografska kategorija, ono što se zove “demo”, gledaoci stari između 25 i 54, čine tek deseti deo onih koji gledaju političke emisije u “prajm tajmu”.
Kada se desio atentat na Kirka mejnstrim, mediji na kablu i vebu su se utrkivali u svom karakterističnom plesu, niz izjava sa svih strana, uglavnom odmerenih, mada je bilo i oštrih, tekstovi “šta znamo do sada”, kajron koji iznova i iznova ponavlja istu stvar, objavljivano je da je napadač uhapšen, pa onda da možda i nije (a nije bio), sve po nekoj staroj matrici stare važnosti i stare brzine.
Ustvari, bila je to repriza “izveštavanja u kriznim situacijama” koju gledamo već decenijama naovamo. Na kraju, ko se seća napada na Bostonskom maratonu iz 2013. godine – kratka montaža sa CNN-a i njihovo “napadač jeste-nije uhapšen” primer je koji se pušta mladim novinarima i dan danas kada se govori o važnosti provere izvora i tačnosti informacije.
Amerika HasanAbija i Čarlija Kirka živi potpuno drugačije i konzumira informacije potpuno drugačije. Tamo provera izvora nije tako visoko na listi prioriteta, a u toj njihovoj Americi se i ne krije da to nije važno.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
