Sudbina gasovoda Severni tok

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Februarsko izdanje pogledajte OVDE.

Pišu Met Bernardini & Morgane Fert Malka

***

Usredsređena na goli interes Sjedinjenih Država, „transakcijska“ spoljna politika koju Donald Tramp sprovodi od početka svog drugog mandata bacila je novo svetlo na ulogu i značaj fenomena inače obavijenog velom tajne: diplomatije iza kulisa. To je svet u kojem se sve pregovara i u kojem se gotovo ništa ne smatra nemogućim, svet koji funkcioniše daleko od međunarodnih institucija, ambasada i krugova strateškog promišljanja. On ne mari za velike moralne principe i, kada zatreba, bez oklevanja gazi i one pravne. Oko njega kruži jedno zlatno sunce: good deal. Čak i onaj naizgled najneverovatniji. Poput, recimo, ponovnog pokretanja Severnog toka, rusko-evropskog gasovoda sabotiranog u septembru 2022. godine u ukrajinskoj operaciji.

Akteri takvog projekta nude gotovo udžbenički primer agenata diplomatije iz senke. Među njima su ljudi iz vlada, velikih kompanija, lobističkih firmi i obaveštajnih službi raznih zemalja. Posebno se ističu posrednici koji se pozivaju na svoj stvarni ili izmišljeni uticaj kako bi olakšali sklapanje velikih sporazuma između multinacionalnih kompanija ili država kojima navodno služe — uz obavezno izvlačenje lične koristi.

Razaranje tri od četiri cevi Severnog toka, rezultat ukrajinske operacije potpomognute ekspertizom, obukama i verovatno logističkom podrškom Vašingtona, Londona i Varšave, delovalo je kao konačna tačka na dopremanje ruskog gasa u Nemačku preko Baltičkog mora. Popraviti cevi? Za većinu sagovornika samo postavljanje tog pitanja nema smisla. Čak i ako bi se obezbedila sredstva za obnovu, ova infrastruktura, opterećena američkim i evropskim sankcijama, postala je politički toksična, naročito u Nemačkoj. U francuskom Enžiju, koji bi u slučaju definitivnog napuštanja projekta izgubio dve milijarde evra uloženog kapitala, niko ozbiljno ne računa na bilo kakvo vaskrsavanje gasovoda. Evropske multinacionalke, uostalom, ne usuđuju se ni da otvore to pitanje pred sopstvenim vladama, iako je uništenje Severnog toka predstavljalo pravu finansijsku i industrijsku katastrofu.