Gaza se postepeno ruši. Izraelske vlasti sada kažu da neće biti dovoljno da se likvidira Hamas i da će morati provesti demilitarizaciju i održati punu kontrolu bezbednosti u zoni u kojoj su sada tenkovi “merkava” umesto policijskih vozila. Jedan racionalan pristup je prepuštanje posleratne kontrole poretka stranim kontingentima. Izraelu možda nisu prihvatljivi plavi šlemovi koji su u davnoj prošlosti bili u Gazi. Rat za Suecki kanal oktobra 1956. godine okončao se posle snažnog pritiska Amerikanaca na agresorske sile Izrael i francusko-britansku koaliciju da se obuzdaju i zaustave borbe i da se povuku sa poluostrva Sinaj.
U to vreme snažne UN pokrenule su misiju UNEF i poslale su plave šlemove u pustinju i duž obalnog puta koji je vodio direktno u ono što danas znamo kao Pojas Gaza. Jedan ojačani izviđački bataljon poslala je JNA i kada su ušli u El Ariš dočekani su previše srdačno u odnosu na to da su morali održati neutralan status. Narod je skandirao Naseru i Titu, a deo mase pretvorio se u rulju koja je pucala svuda okolo. Trebalo je da se Izraelci povuku i oni su to učinili do poslednjih dana januara 1957. godine, ali Gau nisu lako dali. Tek 7. marta plavi šlemovi ušli su u to mesto, ali trudili su se da jugoslovenski odred drže što dalje zbog emotivnog odnosa lokalnog stanovništva. Izbile su demonstracije na fonu proslave odlaska Izraelaca i zato su UNEF-ovi komandanti poslali jednu jugoslovensku četu. Javili su iz Beograda komandi odreda da ne izvrši naređenje ako se zatraži da guše ulične nemire.
Stanovnici Gaze pokazali su vrlo pozitivan odnos prema Jugoslovenima i situacija se sredila zakratko dok su oni bili tu. Izašli su iz mesta i Gaza se ponovo uzburkala, plavi šlemovi su pucali i jugoslovenska četa morala se vratiti. Izraelci su zauzeli Gazu u silovitom jurišu 5. juna 1967. godine i istog dana okružili su jugoslovenski odred koji su kasnije prebacili autobusima kroz Gazu u Ašdod i ukrcali u brod za put kući.
Sada su mesta koja su bila tema novinskih izveštaja tog vremena ponovo u središtu pažnje, a od nekadašnjeg uticaja jugoslovenske politike nije ostalo ništa. Doduše, Vojska Srbije nalazi se na Sinajskom poluostrvu u neobičnoj misiji MFO koja nije priznata i prepoznata od UN i vodi se kao poseban zadatak pod američkim vođstvom. Prva rotacija od deset inžinjeraca iz Srbije otišla je na Sinaj juna ove godine na zadatak posle svečanosti na kojoj je glavni gost bio američki ambasador Kristofer Hil. Poruka je jasno čitljiva – zvanični Beograd želi dobre odnose sa Vašingtonom i zato je vojno učešće u misiji iza koje je američka politička volja prepoznato kao unosan potez.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
