Džordž Fridman, predsednik Geopolitical Futures, smatra da se ne događa ništa što se već nije dogodilo Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Moglo bi se reći da svakih 40-50 godina SAD prolaze kroz krize iz kojih izlaze jače i renovirane. Tokom dvadesetih godina 19. veka predsednik Endru Džekson je otvorio vrata ekspanziji na Zapad koja je promenila u potpunosti tok istorije najstarije žive demokratije na svetu. Od 1861. do 1865. godine se vodio građanski rat. Zatim je 50 i kusur godina kasnije usledila Velika depresija i “New Deal”. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina došlo je do epohalne promene u borbi za građanska prava Afroamerikanaca i tektonskih promena u društvu. U toku je nova ciklična kriza u kojoj Amerika redefiniše unutrašnje odnose i svoju ulogu na planeti.
Od kraja Hladnog rata SAD su u potrazi za novim ciljem i smislom postojanja njihove neformalne imperije. Nedostaje im rival dovoljno jak da bi bio kredibilna pretnja opstanku SAD. Za američku unutrašnju koheziju je potrebno postojanje neprijatelja. Bez spoljnog neprijatelja, Amerika neizbežno počinje da se bavi sobom i unutrašnjim neprijateljima što je mnogo opasnije po budućnost SAD. Zato je Amerikancima potrebno da ponovo imaju strah od nekoga ili nečega što bi ih iznova ujedinilo.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
