Dupli zagrljaj Si Đinpinga i Vladimira Putina nije bio ni izbliza strastven i spontan kao poljubac sovjetskog vođe Leonida Brežnjeva i istočnonemačkog lidera Erika Honekera u jesen 1979. godine, ali predstavlja presedan za obojicu orijentalnih despota. Kada su se Si i Putin pozdravljali u Pekingu, potvrdili su konstataciju sa prethodnog samita u Moskvi prošle godine da njih dvojica doprinose promenama u svetu kakve se nisu videle u prethodnih sto godina. Iza tih reči stoji čvrsta volja da se porazi kolektivni Zapad, uspostavi novi planetarni međunarodni poredak i uđe u nacionalnu i planetarnu istoriju na velika vrata.
Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.
Centralna imperija nekada i Narodna Republika danas nisu nikada imale saveznike a kamoli dugotrajne. Nankino juče a sada Peking povlače pragmatične poteze i koriste relacije za ostvarivanje svojih geostrateških interesa. Drugim rečima, Kina će stajati uz Rusiju dok troškovi takvog opredeljenja budu manji od benefita koje donose. Ovde su važne još dve stvari za Peking. Prva: ne želi da zavisi previše u energetskom sektoru od Rusije koliko god sada bilo unosno kupovati po jeftinoj ceni i za juane ruske energente. Druga: trgovinska razmena sa SAD i Evropom je pet puta veća od one sa Rusijom, što objašnjava ambivalentne pozicije Pekinga i činjenicu da “prijateljstvo bez limita” ipak ima svoje granice.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
