Svet

Otkuda svi ti pučevi u Africi?

„Previše je državnih udara“, rečima senegalskog ministra spoljnih poslova Ajsate Tal Sala. Vojna akcija u Nijameju 26. jula dovela je do nesvakidašnjeg uzbuđenja u Africi i širom sveta. Niger je ključna zemlja u borbi protiv džihadizma u Sahelu. Ovaj puč, međutim, ukazuje i na promenu odnosa spram demokratije i Zapada u ovom regionu

Zoran Svilar – „Nevolje u Sahelu“ / LMD
sep 24 2023, 05:00

Podeli

Tekst An-Sesil Rober iz Monde diplomatiquea, prevod Matija Medenica. Više tekstova potražite na sajtu LMD-a na našem jeziku.

***

Epidemija“, „zaraza“… Ovaj medicinski registar ukazuje na teskobu i jednu vrstu užasa. Niz državnih udara ostavio je komentatore bez reči: šest pučeva u sahelskoj Africi od 2020. godine, u četiri zemlje – po dva u Maliju i Burkini Faso i po jedan u Gvineji i Nigeru – kako je uopšte moguće zamisliti takav niz događaja? U Maliju i Burkini Faso, vojsku su na akciju naveli širenje terorizma i latentne političke tenzije. Ali u Nigeru je broj džihadističkih napada proteklih meseci značajno opao. Konakri uopšte i nije direktno suočen s islamističkom pretnjom: pobunjeni vojnici zbacili su Alfu Kondea, koji je 2021. godine uzurpirao treći, neustavan mandat.

Za istraživača Ivana Gvičaua, uprkos međusobnim razlikama, svi ovi državni udari su „populistički (1). Kamerunski politikolog Ahil Mbembe opisuje ih kao „neosuverenističke“ (2). Svi pučisti osuđuju strano mešanje, njegovu nelegitimnost i neučinkovitost. „Računajte samo na sebe“, izjavio je kapetan Ibrahim Traore, prelazni predsednik Burkine Faso, u govoru održanom 21. oktobra 2022. „Naš narod je odlučio da svoju sudbinu uzme u svoje ruke i da svoju nezavisnost gradi s pouzdanijim partnerima“, poručio je 13. avgusta u Moskvi pukovnik Sadio Kamara, ministar odbrane Malija. Međutim, nedavni događaji ne mogu se u dovoljnoj meri objasniti ni ruskim uticajem niti krizom francuskog imperijalizma – kako je između ostalih istakao i ekonomista Ndongo Samba Sila.

Uzastopni državni udari u Sahelu iznad svega ukazuju na okončanje dva niza: onog koji traje poslednjih deset godina, tokom kog je rukovođenje bezbednosnom krizom koja pustoši ovu podregiju internacionalizovano pod vođstvom Francuske i Ujedinjenih nacija – sahelske države „ponovo preduzimaju inicijativu“, kako primećuje Žan-Erve Žezekel, sahelski direktor Međunarodne krizne grupe; i dužeg perioda demokratizacije, koji je pokrenut 1991. godine svršetkom Hladnog rata. Prava „autoritarna oseka“, rečima senegalskog politikologa Žila Jabija, koja nije poštedela nefrankofonu Afriku (krvava represija u Etiopiji, beskrajna postizborna kriza u Keniji, građanski rat u Sudanu). Prema Bakariju Sambeu, direktoru Instituta Timbuktu (3), sada se javljaju strahovi od „kartela“ pobunjenika u Zapadnoj Africi, „saveza kaki-pučista“, koji predstavlja „prelomnu tačku“ ove podregije.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price