Nije EU kriva što smo mi ovakvi (ali nije potpuno bez krivice)

Postepeno članstvo, koje je u svom non-paperu ponovo lansirao nemački kancelar Fridrih Merc, ne znači da EU želi da ostavi države kandidate sa Zapadnog Balkana zaglavljene u limbu postepenog članstva. To nije namera Brisela, cilj EU je da sve zemlje kandidati postanu punopravne članice, naravno kada dostignu Kopenhaške kriterijume i evropski nivo vladavine prava.

Drugi par rukava je ako države kandidati ne budu ispunjavale uslove i svojom voljom ili nesposobnošću nacionalnih političkih elita ostanu u limbu. Proces proširenja sa tzv. postepenim članstvom baziran je na zaslugama (merit based). Član 11 Plana rasta EU za Zapadni Balkan ima formulaciju koja omogućava punopravno članstvo državama regiona, tako da ne odgovaraju istini tvrdnje da je Mercova inicijativa indirektno zatvaranje vrata EU za članstvo zapadnobalkanskih država.

Primera radi, nije EU odgovorna što Bosna i Hercegovina nije sposobna da usvoji zakone i mere da bi ušla u zonu SEPA, ili što je Srbija kasnila sa ulaskom zbog svojih propusta ili manjkavosti, ili što je Beograd nazadovao u oblasti prava i stavio pod znak pitanja novac iz Plana rasta, ili što na Kosovu već godinu dana ne uspevaju da formiraju vladu, izaberu predsednika i kompletiraju institucije.

Evropska unija snosi krivicu za svoju nesposobnost da bolje i prodornije saopštava sve što radi za države Zapadnog Balkana čiji je ubedljivo najveći i najznačajniji partner: „U EU zaista ne znamo da komuniciramo i da predstavimo dobro i uverljivo ono što radimo. Evropska unija sa Planom rasta radi nešto što je nezabeleženo u istoriji: daje novac zemljama kandidatima da bi mogle da uđu u klub (Jedinstveno tržište) gde će imati još više beneficija. Slikovito rečeno, to je kao kada bi neki elitni klub dao novac nekome da stekne rekvizite da postane njegov član i zatim ga primi u svoja nedra. Istorija ne pamti takve primere“, kaže za Velike priče evropski diplomata koji je radio na Planu rasta za Zapadni Balkan.