U kabinetu ukrajinskog šefa vojne obaveštajne službe Kirila Bodunova stoji mapa Ruske Federacije podeljene na nekoliko delova. Na njoj je Ukrajina sa proširenom teritorijom do desne obale Dona. Kalinjingrad je vraćen u sastav Nemačke i ponovo se zove Kenigzberg. Karelija i Murmansk su u Finskoj. Severni Kavkaz je ujedinjen sa zapadnom obalom Kaspijskog mora u novonastalu republiku Ičkeriju. Nova Ruska Federacija je ukleštena na preostalom evropskom delu Rusije do Urala. Između Urala i istočnog Sibira je nova država, po mogućstvu prozapadno nastrojena, a prostor od Krasnojarska do Primorske oblasti je deo proširene Kine. Kurilska ostrva, između Hokaida i Kamčatke, ponovo su deo japanske teritorije.
Nije samo Bodunov, harizmatična i najcenjenija figura u ukrajinskoj nomenklaturi, opsednut idejom o dezintegraciji Rusije. Poljska i pribaltičke republike su uz asistenciju skandinavskih država i pojedinih struktura iz Vašingtona organizovale čitavu galaksiju predstavnika nacionalnih manjina iz Ruske Federacije i ruskih disidenata u egzilu s ciljem da pripreme teren za buduću dezintegraciju Ruske Federacije. Okupljeni u organizaciji “Forum slobodnih naroda”, barjaktari rasparčavanja ruske imperije, ili kako je oni definišu “dekolonizacije”, kruže gradovima koji su se do pre 30 i kusur godina nalazili sa druge strane “Gvozdene zavese”, Prag, Varšava, Gdanjsk, a u planu su i etape u nekadašnje tri sovjetske republike na Baltičkom moru i u Skandinaviji.
Za razliku od, uslovno rečeno, Bodunovljeve mape, njihova podela Ruske Federacije je mnogo maštovitija, komplikovanija i zato još manje realna. Na karti koju je objavio “Forum slobodnih naroda” vidimo više od 40 različitih država koje bi trebalo da niknu iz pepela ruske imperije.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
