Tajnost, rezervisanost, distanciranost, malobrojna pojavljivanja na javnim mestima i u medijima instrumenti su na kojima je Ali Hamnej gradio svoju političku figuru. Svestan da ne poseduje harizmu svog prethodnika Homeinija i da nije omiljen čak ni među, uslovno rečeno, svojima, Ali Hamnej je gradio kult ličnosti na strahu i lojalnosti, odnosno sveprisutnim pasdaranima (Iranska revolucionarna garda) i špijuniranju vlastitih građana: odani su napredovali, protivnici su “ućutkivani”.
Nije rečeno da iranski vođa poznaje rad italijanskog pisca Vitorija Imbrijanija, ali čitava konstrukcija njegove vlasti bazira se na misli napolitanskog književnika: “Imati poverenje je vrlina, ali je još bolje nemati ga jer niko nije zažalio što je bio previše oprezan ili previše nepoverljiv.”
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
