Lenjinu se pripisuje rečenica da nekada prođu decenije a da se nište ne dogodi, a onda se u jednoj nedelji dogode decenije. To se upravo dogodilo u Siriji prethodne nedelje, diktatura koja je trajala šest decenija pala je u jednoj sedmici.
Pad režima Bašara el Asada nije loša vest, ali nas iskustvo uči da je potrebno da sačekamo da bi je zaveli pod dobru vest, imajući prethodna iskustva iz Libije i Iraka. Sudbinu Sirije, od njenog rađanja (granice su skicirali britanski diplomata Mark Sajks i njegov francuski kolega Fransoa Piko), odlučuju stranci i velike sile. Neće biti mnogo drugačije ni ovog puta.
U ovom momentu kao pobednici izlaze, osim lokalne kolicije protiv Asadovog režima, pre svega Arapi suniti, Turska i delimično Izrael. U grupi najvećih gubitnika su Iran i Rusija, njihov poraz je strateški što ga čini još težim. Slede Hezbolah i alaviti kao kolateralna šteta, dok Saudijska Arabija, Jordan, Irak moraju da budu vrlo oprezni jer nestabilnost i sukobi mogu da izađu izvan granica Sirije.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
