Građani Katalonije su se od 2017. godine i održanog nepriznatog i neustavnog referenduma o nezavisnosti pomerili drastično ka ekstremnoj desnici. Toliko da su za većinu mnogo ozbiljniji problem imigranti i pitanje bezbednosti na ulicama nego odvajanje od Španije i nezavisnost. Drugim rečima, ksenofobija, pomešana sa islamofobijom, nadjačala je separatizam koji je i te kako prisutan i dalje.
U poslednjih par godina jedina politička snaga koja eksponencijalno raste u Barseloni i okolini je Katalonska alijansa. Reč je o formaciji koja ima istovetan rečnik o imigrantima i muslimanima kao Voks, a po pitanju nezavisnosti Katalonije radikalnija je od Pudždemonove partije Zajedno za Kataloniju (Junts).
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da Katalonska alijansa ima između 16 i 18 odsto na regionalnom nivou, sa tendencijom daljeg rasta. Međutim, uprkos tom evidentnom jačanju pozicije, katalonska ekstremna desničarska stranka odlučila je da ne učestvuje na izborima za španski parlament. I pored toga što bi po anketama imala između sedam i deset poslanika u Kortesovoj palati (zgrada španskog parlamenta). Podsetimo, Pudždemonov Junts bio je jezičak na vagi u prethodne tri godine sa sedam poslanika u nacionalnoj skupštini.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
