Već devet meseci u Iranu traju sporadični protesti posle ubistva kurdske devojke Maše Amini jer nije nosila veo na propisani način. Manjinski narodi Kurdi, Azeri, Beludži traže više prava i više autonomije. Žene traže ravnopravnost između polova. Mladi Iranci, pogotovo iz urbanih sredina, imaju aspiraciju da vide kraj teokratskom režimu pozivajući na stvaranje moderne verzije antičke persijske imperije. Delovi akademskog, intelektualnog i građanskog miljea iranskog društva sanjaju o Persiji koja bi bila deo zapadnog demokratsko-liberalnog sveta. Istovremeno, pasdarani su kreirali paralelni državni aparat i čekaju povoljnu priliku da uspostave neku vrstu vojnog režima dok se iza ugla sprema neka vrsta dinastičke promene na čelu države budući da ajatolah Hamnej sprema teren da ga nasledi njegov sin Modžtaba.
U takvom ambijentu režim u Teheranu ubrzava proces obogaćivanja uranijuma. Prema poslednjim informacijama iranski nuklearni stručnjaci su već prebacili granicu od 60 odsto i do kraja godine Iran će imati svoje prve rakete sa nuklearnim bojevim glavama. Sjedinjene Američke Države i Izrael nalaze se pred veoma teškim izborom: da li da bombarduju postrojenja u Natanzu i Kuhe Dagh Guiju pokrećući konvencionalni sukob sa Iranom da bi sprečili budući nuklearni?
Svemu tome treba dodati i sve kapilarniju saradnju Rusije i Irana koja se ne zaustavlja samo na dostavljanju dronova. Teokratski režim u Teheranu oseća se okruženim i u Rusiji vidi jedinog pouzdanog saveznika. Približavanje Kine Saudijskoj Arabiji, sve izraženija uloga Turske u regionu, pogotovo u Siriji, Iraku, Azerbejdžanu, uz aktivnu ulogu Izraela u osvajanju dobrog dela Nagorno-Karabaha od strane Bakua, pojačavaju utisak opkoljenosti i uznemirenosti Teherana na međunarodnom planu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
