Iran je veoma blizu momenta da konstruiše svoju prvu atomsku bombu. Eksperti koji prate, ili bolje rečeno, pokušavaju da budu ažurirani po pitanju obogaćivanja uranijuma u Islamskoj Republici, nemaju dilemu: do kraja godine Teheran će ući u klub planetarnih nuklearnih sila.
Ipak, ajatolah Ali Hamnej i njegovi pasdarani ne mogu da budu ni zadovoljni ni spokojni jer uprkos režimskoj propagandi, cenzuri, represiji, ubistvima, političkim progonima, nezadovoljstvo građana raste i dovoljna je i najmanja varnica da se pokrene lavina. Atomska bomba i nuklearni arsenal su garancija, odnosno odvraćajući faktor u odnosima sa drugim državama, ali nemaju nikakav efekat kada je vlast ugrožena iznutra, od vlastitog naroda.
Najavljena odmazda Irana prema Izraelu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanijeha je i dalje na čekanju. Ne zato što je ajatolah Ali Hamnej proučavao Sun Cua – najbolji napad je onaj kada neprijatelj ne zna gde mora da se brani – već zato što Iran kupuje vreme da bi stigao do svog cilja: kreiranje nuklearnog arsenala. Eventualni frontalni sukob sa Izraelom i SAD bio bi davanje legitimiteta akciji Vašingtona i Jerusalima da pokušaju da unište postrojenja u kojima se radi na nuklearnom naoružanju.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
