CIA protiv Pentagona

Tekst je originalno objavljen u Mond diplomatika na srpskom jeziku. Septembarsko izdanje pogledajte OVDE.

Od samog osnivanja, neposredno posle Drugog svetskog rata, Centralna obaveštajna agencija (CIA), sa sedištem u Lengliju (Virdžinija), širila je svoj prostor delovanja nauštrb susednih službi: najpre Federalne policije, kojoj je oduzela nadležnost za špijunažu u Latinskoj Americi, a zatim i Obaveštajnog biroa pri Ministarstvu spoljnih poslova, oslabljenog makartističkim čistkama pedesetih godina. Najizraženiji antagonizam, međutim, razvila je u odnosu na Pentagon, sedište Ministarstva odbrane. Na papiru je linija bila jasna od 1952. i stvaranja Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), pod okriljem Pentagona: ljudska obaveštajna mreža pripada CIA, a elektromagnetičko prisluškivanje i konvencionalne operacije vojsci.

U praksi, međutim, granica je uvek bila porozna. Pod izgovorom „psihološkog rata“, CIA je stekla bogato paravojno iskustvo, na Kubi, u Iranu, Kongu, Laosu, Čileu, Avganistanu… Tokom rata u Vijetnamu, iznerviran tajnim operacijama u Južnom Vijetnamu i Laosu, Pentagon je 1961. osnovao sopstvenu agenciju za ljudsku obaveštajnu mrežu, Defense Intelligence Agency (DIA), kako bi razbio monopol Lenglija i osporio njegove previše pesimistične procene o efektima vojne eskalacije.

CIA i vojska razlikuju se i u samoj koncepciji obaveštajnog rada: za prvu je on diplomatsko i strateško oruđe, za drugu operativna podrška. Ta razlika odražava i društveno uporište dve institucije. Lengli neguje patricijsku tradiciju, regrutujući svoje kadrove iz univerzitetske elite i velikih advokatskih kancelarija sa Vol strita. Održava i stare veze sa multinacionalnim kompanijama i naftnim gigantima, čija je često bio oružana ruka, kao prilikom obaranja iranskog premijera Mohameda Mosadeka 1953. godine. Vojska, naprotiv, ostaje sredstvo uspona srednje klase: dok CIA i dalje ostaje pretežno bela, više od 30% aktivnog vojnog osoblja čine pripadnici etničkih manjina. Oficire školuje u besplatnim vojnim akademijama, a oni se, po penzionisanju, često uključuju u menadžment velikih firmi, naročito iz oblasti naoružanja, zavisnih od državnih narudžbina.

Jastrebovi iz „Tima B“

Svaka strana ima svoje trustove mozgova i kanale uticaja: za CIA to su specijalni odbor Senata za obaveštajne službe i Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Relations), središte liberalnog internacionalizma koje izdaje časopis Foreign Affairs; za Ministarstvo odbrane to su odbori za oružane snage (u Senatu i Predstavničkom domu) i RAND korporacija. Ispod birokratskih prepirki kriju se dve vizije američke hegemonije: projekcija konvencionalne sile i trka u naoružanju kod Pentagona; operacije destabilizacije i „mali periferni ratovi“ kod CIA. Ta suprotstavljenost hranila je sukobe u analizama: pod predsednikom Džeraldom Fordom (1974–1977), Henri Kisindžer, ključna figura obaveštajnog aparata i tvorac politike detanta sa Sovjetskim Savezom, potpisao je prve sporazume o ograničenju nuklearnih arsenala. Pentagonovi jastrebovi tada nameću kontraveštačenja idiličnim izveštajima CIA, koji su mogli da ugroze njihova budžetska sredstva, i dobijaju osnivanje nezavisne grupe unutar samog Lenglija – „Tim B“.

Kraj Hladnog rata nije doneo smirivanje tenzija. Tokom Prvog zalivskog rata (1990–1991), CIA kritikuje ratobornost vojnog vrha i zalaže se za diplomatiju i ekonomske sankcije; generalštab sa svoje strane zamera agenciji da pruža slabo upotrebljive podatke na terenu, previše usredsređene na strateške analize. Predsednik Džordž H. V. Buš (1989–1993), koji je bio član Tima B pre nego što je postao direktor CIA, staje na stranu vojske. Memorandum „Defense Planning Guidance“ iz 1992, koji je napisao zamenik ministra odbrane Pol Volfovic, takođe veteran Tima B, pretvara Pentagon u udarnu pesnicu spoljne politike. Iako je curenje dokumenta u New York Times nateralo Belu kuću na povlačenje, suština je već naredne godine usvojena u administraciji Bila Klintona (1993–2001), koja proširuje tajne operacije Pentagona — raspoređujući specijalne jedinice u Somaliji, na Haitiju, u Bosni — dok CIA svodi na pomoćne zadatke, poput traženja meta za avijaciju.