Predsednik je go

U istoriji predsedničkih izbora u SAD televizijski duel dvojice takmaca nikada nije održan tako rano. Nikada nije bio u junu, po pravilu su se održavali posle konvencija dveju partija a ne ranije. Do presedana je došlo na zahtev predsednika Bajdena jer je hteo da ukloni sve sumnje da je on validan kandidat demokrata na predsedničkim izborima. Sa naknadnom pameću bismo mogli da kažemo da je Bajden postigao suprotan efekat.

Prvi televizijski duel bio je kao neka vrsta moderne Andersenove bajke o “Novom carevom odelu” u kojoj su svi videli da je “car go”, to jest da Bajden nije u dovoljno dobroj formi, nije dovoljno lucidan, nije dovoljno agilan da bi bio predsednik SAD.

Neadekvatnost Bajdena za funkciju predsednika je toliko isplivala na površinu da više nije moguće gurati pod tepih mogućnost da dođe do promene kandidata. To, naravno, ne znači da će se dogoditi, ali više ne može da bude apriori isključeno.

Ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da je za dva puta veći broj Amerikanaca Donald Tramp izašao kao pobednik iz TV duela. Taj podatak je dodatno alarmantan iz dva razloga. Prvi je da se Bajden šest dana spremao za sučeljavanje sa Trampom, što neće biti moguće u septembru i oktobru kada izborne kampanje budu u jeku zajedno uz sve ostale redovne obaveze predsednika. Drugi je da je Tramp prošao neogrebano i pored toga što je iznosio očigledne neistine i negirao opšte poznate i sudski utvrđene činjenice. Dokaz da se u dobrom delu američkih građana ukorenila ideja da neistine nisu laži već alternativno prikazivanje stvarnosti, odnosno ono što navodno kriju tzv. mejnstrim mediji.

Mediji, pogotovo tzv. progresivni, počev od “Njujork tajmsa”, krenuli su u kampanju da je neophodno zameniti Bajdena kako bi se izbegla noćna mora povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Grozničavo je lansirana i potraga za adekvatnim kandidatom koji bi mogao da se suprotstavi Trampu.