Ključni problemi Sjedinjenih Američkih Država su depresija i neznanje. Nije bolja situacija ni na drugim planetarnim meridijanima, ali pomenute boljke su mnogo opasnije za liberalne demokratije nego za autokratije i diktature. Kvalitet demokratije direktno zavisi od obrazovanosti, informisanosti, aktivnog učešća građana u društvenom životu i poverenja u institucije, dok su u neslobodnim režimima neznanje i sklonost teorijama zavera glavni saveznici.

Amerika izbegava da bude viđena od drugih kao imperija – i pored toga što administrativni centar u Vašingtonu podseća na Rimsko carstvo, arhitekturom i imenima – jer je postala planetarni hegemon rušeći postojeće imperije, od španske i britanske do komunističke. Amerika formalno nije ni republika i pored toga što je klasičan primer tog uređenja. Upravo te dve karakteristike, imperijalna i republikanska, ocrtavaju intervenistički i izolacionistički duh SAD. Jedan od razloga zašto je Amerika u krizi je taj što se republika i imperija međusobno podrivaju i nagrizaju.

Sjedinjene Američke Države i pored svih kontradikcija nemaju nameru da abdiciraju kao imperija, ne sada i ne u dogledno vreme. I pored snažne propagande Pekinga i Moskve koji dovode u pitanje poziciju Vašingtona, Kina i dalje ne može da kontroliše ni mora koja zapljuskuju njenu obalu, a kamoli okeane ili kontinente, dok je osvajanje Tajvana više san nego realnost. Rusija u Ukrajini ne uspostavlja novu imperiju već pokušava da preživi kao takva u očima drugih. Sve ostale države su sile regionalnog karaktera bez potencijala i snage da naprave kvalitativan skok, počev od Turske i Irana.