U momentima nakon što je u utakmici 13. kola Evrolige Panatinaikos slomio otpor Partizana serijom 25-0, oko kamere uhvatilo je lice Željka Obradovića koji je u neverici gledao šta se dešava na parketu. I to je bilo poprilično neočekivano.
Nije ovo Željku prvi poraz. Nije ni poslednji, osim ako nekim čudom ne okonča karijeru sutradan nakon što se svojim pismom oprostio od navijača Partizana. Bio je on u ovakvim situacijama, i pamtimo neke ranije brodolome jednako koliko i trijumfe.
Međutim, tada bi cela hala, i svi oni koji gledaju TV prenos, videli jasno definisanu emociju besa. Grmeo bi Obradović tada na svakoga i nikoga, lice bi mu menjalo razne nijanse crvene, i narod bi se po mrežama šalio kako u ovom trenutku sigurno ne bi želeo da bude u koži nekog igrača.
U Atini, na mestu gde je osvojio onoliko trofeja, onoliko Evroliga, Željko nije grmeo. Izgledao je rezignirano, poraženo, izgledao je kao čovek koji prosto više ne zna šta treba da se uradi da se ovako nešto ne desi.
I to je, uostalom, i sam priznao u nastupu za medije nakon što je novi, deveti ovosezonski poraz Partizana postao realnost. Kada su ga pitali šta mu je sad za činiti, iskreno je rekao „ne znam“.
Nepuna dvadeset i četiri časa kasnije, Željko Obradović više nije trener Partizana.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
