Ne verujem da je odlazak Mauricija Pochettina sa Stamford Bridgea ikog iznenadio. Spoj ni prvog dana nije delovao najsrećnije, ne samo zato što Argentinac ima istoriju u rivalskom klubu. Chelsea ima klupsku kulturu koja je u startu znatno drugačija od onoga što predstavlja njihov dojučerašnji trener, a uz to novi vlasnici pokušavaju da je promene u smeru koji je sa njim još manje kompatibilan.
Emotivac i fanatik sa jedne strane i racionalni likovi iz sveta finansija a druge nisu dobar fit ni za pivo, a ponajmanje za stresni posao kakav je vođenje fudbalskog kluba. Zajedno oni daju potencijal za permanentno neslaganje i borbu oko toga čija je poslednja. Kada za stolom sede investitor iz surferskog raja i momak koji je proveo detinjstvo putujući 1000 kilometara nedeljno da bi učio o fudbalu, a prvi bi da preseče svaku fudbalsku stvar, nema mesta za mnogo optimizma.
Trenutni Chelsea na terenu ima dva fundamentalna problema: neodrživu starosnu strukturu za taj tip ambicija i nivo takmičenja, i upadljivu činjenicu da su uprkos ulaganju preko miljarde funti ostavili kvalitativne (pa i kvantitativne) rupe na najbitnijim mestima u timu – ispred oba gola.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
