Godbye. Tom je rečju od šest slova i bez tipfelera San Siro u penziju ispratio (svoje) fudbalsko božanstvo. Čovek koji se proglasio fudbalskim Spasiteljem pre nego što je i ostatak sveta to morao nevoljno da mu prizna, svetitelj đavoljih rogova i jedan od najboljih napadača od kad je loptanja – da, o Zlatanu Ibrahimoviću je reč – rekao je fudbalu „zbogom“.
Nije bilo plakete i zlatnog sata – samo suze. Za 988 utakmica, 573 gola, 32 trofeja i otprilike 25 godina koliko je fudbal činio boljim. Za sve autsajdere, daleko od domovine i daleko od sigurnosti, za odbačene i neprihvaćene, za sve neprilagođene koji su tumarali po mraku, Ibrahimović je podmetnuo požar ispod sopstvene sudbine.
Ovo je priča o tome.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
