Žarko Paspalj je čovek koji je za svoga vakta proživeo puno toga. Ako ste ikada u prilici da posedite sa njim i uđete u neki dublji razgovor (a Žarko je inače dosta pričljiv ovako po prirodi), ustaćete nekoliko sati kasnije od stola kao pametniji i iskustvima bogatiji čovek. I, ono najbitnije, osmeh vam satima neće silaziti sa lica.
Paspalj je, u neku ruku, hodajući arhiv jugoslovenske i srpske, ali i svetske košarke. Od njega ćete čuti priče sa priprema one moćne Jugoslavije sa kraja osamdesetih, koju je Duda Ivković vodio do tri uzastopna zlata i koje je samo rat sprečio da se sudare sa „Drim timom“ u Barseloni.
Pa će vas podsećati kako je to bilo u Atini ’95 i u Atlanti ’96. A nemojte samo da krene o svojim avanturama iz Grčke, toga ima ne za film, nego za desetočasovni serijal.
Međutim, na jednu temu dobrom Palji posebno zacakle oči, i nečeg se on posebno rado seti i sa velikom radošću priča o tome. A to je kada ga pitate za njegovog prijatelja iz San Antonija, Grega Popovića.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
