Malo stariji ljudi sećaju se vremena kada su bekovi igrali “do kofe” odnosno kada je njihov jedini zadatak bio da protivničko krilo ima loš dan. Bilo je, naravno, uvek izuzetaka ali su i do pre par decenija bekovi sa ofanzivnim tendencijama – od nekog trenutka i lenjošću posmatrača – važili za nešto retko i posebno.
Već od osamdesetih imali smo ozbiljne momke na toj poziciji koji su više vredeli zbog onoga na protivničkoj nego na svojoj polovini, a na prelazu vekova to je kulminiralo, pa je Roberto Carlos kao simbol “ofanzivnog” beka bio istinska superzvezda a jednom i nadomak Zlatne lopte.
U poslednjih desetak godina desilo se još promena – a generalno je to pozicija koja je kroz istoriju igre najviše evoluirala – pa smo tako u ofanzivnom smislu osim bekova koji trče “ispod” ili “iznad” svojih krila dobili one koji se bolje snalaze kao dodatni vezni igrači ili one koji u izgradnji napada ostaju u liniji sa štoperima.
Paris Saint-Germain ove sezone oduševljava sve, između ostalog i bekovima. Rasterećeni balasta koji je nosio Mbappe sâm, kamoli u kombinaciji sa Messijem i Neymarom, prvaci Francuske koje vodi Luis Enrique igraju spektakularan fudbal. Španski trener napravio je najvažniju stvar u svojoj karijeri, postao je fleksibilniji, razumeo je da je njegovim ekipama hronično falilo intenziteta, više fizičke i atletske a ne isključivo tehničke moći, i to je počelo momentalno da se isplaćuje. Ključni igrači u tom smislu jesu upravo levi bek, Nuno Mendes, i desni, Achraf Hakimi.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
