Niko nije mogao da zna. To je misao koja mi se godinama mota u glavi kada je u pitanju Mo Salah. Ne zato što sam želeo da racionalizujem svoju eventualnu lošu procenu, naprotiv, od perioda u Fiorentini veoma sam cenio Egipćanina i duboko sam verovao da će biti sjajan u novom klubu – za razliku od mnogih.
Ipak, da mi je neko rekao da će Liverpool napustiti kao neko ko uz sebe ima ozbiljne argumente za status najboljeg koji je nosio crveni dres – ismejao bih ga.
Kod Salaha se ništa nije podrazumevalo. I kada je razbio Chelsea tamo 2012. i naterao ga da ga kupi, odmah je bilo jasno da su vrlo tanke šanse da će zaista ostaviti trag u Londonu. Pamte se gol Arsenalu u onom čuvenom razbijanju od 6:0 i prisustvo u startnih 11 u meču u kojem je Gerrard pao na dupe i otvorio Dembi autoput do Mignoleta, u sezoni 2013/14.
Prvi put sam shvatio da je Salah HIM, ali ponoviću, nikako u meri u kojoj će postati, bila je pozajmica u Fiorentini. Bila je rana 2015. i u svojoj sobi, u poslednjim trzajima izvornog iskustva praćenja fudbala – na malom TV-u – video sam fantastičan prodor koji je ubio Juventus u kupu.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
