Stare novine kriju nova iznenađenja. Što su novine bolje, to iznenađenja mogu biti veća.
„Kako je utakmica odmicala, on je sa zadovoljstvom obukao kostim negativca. Na svaki je zvižduk reagovao potezima ispunjenim sve većom lakoćom. To je bila njegova utakmica. Njegov teren. Jedna od njegovih najdominantnijih partija. I to u neprijateljskom okruženju.“
Tako je u aprilu 2019. godine pisao Njujork tajms.
„Postoji nekoliko igrača koji su na kraju sezone ispali iz lige, ali će se promptno u nju vratiti zbog svog talenta i kvaliteta. On je svakako jedan od njih. Nije iznenađenje što su brojni klubovi zainteresovani za njegovo dovođenje. Pokazao je sigurnost, stabilnost i napravio najviše uspešnih driblinga od svih defanzivaca u ligi.“
Tako je u maju 2017. godine pisao Gardijan.
Utoliko je veće iznenađenje za ljude sklone sportskom hajpu, kada iza jednog i drugog citata izađu ljudi o kojima je zapravo reč. Sadašnji košarkaš Bruklin Netsa Ben Simons i sadašnji defanzivac i kapiten (kada je na terenu) Mančester junajteda Hari Megvajer.
Možete li da zamislite da o njima dvojici danas neko napiše ovakav tekst? Makar jednu ovakvu rečenicu? Simons i Megvajer su postali simbol neuspeha, pada niz liticu samopouzdanja, ka kojoj su ih pogurali mediji i društvene mreže, krvavih očnjaka. Simbol, jer je takvih igrača, čije su karijere u poslednjih nekoliko godina, čini se, bespovratno uništene ogromnim pritiskom, sve više. Najbolji rukometaš na svetu Mikel Hansen odlučio je da se odmori od rukometa i sporta jer ne želi više da trpi stres. Ljudi kojima smo se divili, provučeni su kroz blato.
I ne, stvar se neće popraviti. Ovo je priča o tome.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
