„Sreća je lepa samo dok se čeka“ jedan je od najzanimljivijih stihova srpske poezije. Naš narod, koji je doslovce od postanja na geopolitičkoj vetrometini, s vekovima je razvio specifičan gorko-slatki narativ mudrosti, koji bi nekako uvek u isto vreme davao i notu optimizma, i ono suprotno. Dok na engleskom možemo čuti da je „lov veći plezir od lovine“, dakle, aktivno učešće u potrazi za nečime, mi pričamo o sreći koja se čeka i koja na kraju i ne bude toliko srećna. Drugi love, a mi se nadamo.
U leto 2023, Košarkaški klub Crvena zvezda bio je izuzetno angažovan na košarkaškoj pijaci. Nakon što je klub napustio skoro ceo kadar iz prethodne avanture (što se i očekivalo), počela su da pristižu nova pojačanja po izboru i ukusu stručnog štaba Duška Ivanovića. I dok su se navijači radovali dolascima Majka Tobija, Rokasa Gedraitisa, Šabaza Nejpira i drugih, jedan potpis je posebno zagrejao srca zvezdaša. I to baš onaj koji su godinama (srećno) čekali.
Reč je, naravno, o Milošu Teodosiću, nekadašnjem reprezentativcu i osvajaču tri srebrne medalje, i jednom od najboljih plejmejkera u poslednje dve decenije evropske košarke. Nakon Olimpijakosa, CSKA iz Moskve, Los Anđeles Klipersa i Virtusa iz Bolonje, Miloš je rešio da sumrak bogate karijere ipak provede u dresu kluba za koji, po sopstvenom priznanju, navija od malih nogu. Na papiru, poetski zaključak njegovog igračkog staža i nešto u čemu će uživati i on, i igrači, i navijači.
Ali, što kaže B. Đ. iz Čačka, „teoretski ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi“, i taj praktični deo ostaje kao nekakav znak pitanja.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
