„Sreća je lepa samo dok se čeka“ jedan je od najzanimljivijih stihova srpske poezije. Naš narod, koji je doslovce od postanja na geopolitičkoj vetrometini, s vekovima je razvio specifičan gorko-slatki narativ mudrosti, koji bi nekako uvek u isto vreme davao i notu optimizma, i ono suprotno. Dok na engleskom možemo čuti da je „lov veći plezir od lovine“, dakle, aktivno učešće u potrazi za nečime, mi pričamo o sreći koja se čeka i koja na kraju i ne bude toliko srećna. Drugi love, a mi se nadamo.
U leto 2023, Košarkaški klub Crvena zvezda bio je izuzetno angažovan na košarkaškoj pijaci. Nakon što je klub napustio skoro ceo kadar iz prethodne avanture (što se i očekivalo), počela su da pristižu nova pojačanja po izboru i ukusu stručnog štaba Duška Ivanovića. I dok su se navijači radovali dolascima Majka Tobija, Rokasa Gedraitisa, Šabaza Nejpira i drugih, jedan potpis je posebno zagrejao srca zvezdaša. I to baš onaj koji su godinama (srećno) čekali.
Reč je, naravno, o Milošu Teodosiću, nekadašnjem reprezentativcu i osvajaču tri srebrne medalje, i jednom od najboljih plejmejkera u poslednje dve decenije evropske košarke. Nakon Olimpijakosa, CSKA iz Moskve, Los Anđeles Klipersa i Virtusa iz Bolonje, Miloš je rešio da sumrak bogate karijere ipak provede u dresu kluba za koji, po sopstvenom priznanju, navija od malih nogu. Na papiru, poetski zaključak njegovog igračkog staža i nešto u čemu će uživati i on, i igrači, i navijači.
Ali, što kaže B. Đ. iz Čačka, „teoretski ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi“, i taj praktični deo ostaje kao nekakav znak pitanja.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
