Toni Kukoč je samo prošao pored mikrofona i odmahnuo rukom. Žarko Paspalj je u prolazu, kratko, bez zaustavljanja, izgovorio: “Politika me ne zanima”. Vlade Divac je bio nešto rečitiji: “Ne znamo, videćemo šta će biti. Znam samo da je glupo da živimo u šest različitih država…” A Dino Rađa, tadašnji košarkaš Rome, na italijanskom je poručio: “Ne zanima me šta se dešava, ja igram za Jugoslaviju i ovde sam da osvojim evropsko zlato. To je jedino o čemu razmišljam u ovom trenutku…”
To je novinare najviše zanimalo. Gotovo ni reči o tome da je košarkaška reprezentacija Jugoslavije upravo u polufinalu Evropskog prvenstva pobedila Francusku 97:76.
Hrvatska i Slovenija su proglasile nezavisnost, bilo je jasno da te zemlje za koju su igrali više nema. A oni su odlučili da nastave da igraju. I to je priča koja je upravo stigla na Netflix.
Dokumentarni film “Izgubljeni Drim tim” Jureta Pavlovića pripreman je i sniman godinama unazad – sa ambicioznim planom da se u njemu pojave svi učesnici poslednje selekcije koja je predstavljala Jugoslaviju, najveću neameričku košarkašku svetsku silu. I gotovo svi se, osim Arijana Komazeca, pojavljuju sa svojim sećanjima, među njima i selektor Dušan Duda Ivković i plejmejker Zoran Sretenović, koji nažalost više nisu među živima. Film je ove godine imao premijeru u zemljama “regiona”, mada nije naišao na odjek kakav bi se očekivao od prostora koji sebe zove zemljom košarke.
Glavni problem sa košarkaškim dokumentarcima poslednjih godina, zapravo, jeste taj što ih ima previše. I gotovo da nema priče koja već nije ispričana. Posebno je film iz hrvatske produkcije sa naglašeno jugonostalgičnim tonovima predodređen da naiđe na mentalne prepreke, a pride je izašao nakon serije filmova sa košarkaškom tematikom, bilo da je reč o dokumentarcu o Kukoču ili igranom filmu o Draženu Petroviću (plus je bilo i dokumentaraca o generaciji iz Bormija, onaj američki o Divcu i Draženu, niz filmova i serijala o Partizanovim uspesima, pa o srpsko-jugoslovenskim košarkaškim pobedama na svetskim prvenstvima, sve kreirano sa ove strane Dunava).
Ali priča o samom tom prvenstvu održanom u Rimu 1991. godine nije imala svoje poglavlje u istoriji košarke na ovim prostorima. Ponajviše jer je to najmanje priča o košarci. A priča o košarkašima koji igraju za zemlju koje više nema, eto, ispostavilo se, zanimljiva je za Netflix, što je ovaj dokumentarac, ipak, izdvojilo.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
