Sport

Kako je sistematski (samo)uništen FK Partizan

Geneza urušavanja fudbalskog velikana, političke kulise, glavni akteri, njihovi nalogodavci i priča o tome da su „neki ljudi“ svesni da „ne smeju da ugroze Zvezdu“ – ovo je dosije o stanju u FK Partizan

/ Ilustracija VP / Profimedia
jul 17 2023, 05:00

Podeli

Primivši loptu na levoj strani Partizanove polovine terena, Svetozar Marković ima tri opcije. Prva i najlogičnija jeste da loptu vrati Siniši Saničaninu, poslednjem igraču odbrane. Druga, ona malo rizičnija, jeste da težište igre prebaci na desni bok, uputi nešto jaču i konkretniju loptu Marku Živkoviću i tako Partizanu otvori prostor za mirniji, racionalniji napad. Treća, i naravno najrizičnija, jeste dodavanje u centar, Ljubomiru Fejsi, u čijoj se neposrednoj blizini nalaze dvojica najisturenijih protivničkih igrača.

Svetozar ne bira nijednu od njih. Umesto toga, šutira loptu tačno u procep između Saničanina i Fejse, taman toliko metiljavo i sporo da ih obojicu zamrzne u raskoraku i da ni jedan ni drugi do nje ne mogu da stignu pre nego što je napadač novosadske Mladosti Nemanja Milić pokupi. Smiren je iskusni Milić. Nekoliko dobrih kombinacija kasnije, lopta završava u Partizanovom šesnaestercu, i potrebno je da je Saničanin samo pusti da se otkotrlja u naručje Aleksandra Popovića pa da opasnost bude otklonjena, ali u poslednjem trenutku odlučuje da je izbije glavom. I to do protivnika, Nikole Jankovića. Ovaj reaguje brzo, centrira, i Milić, sa Svetozarom na leđima, degažira loptu u gol. Marković ostaje da leži glave zagnjurene u travu, dok njegovi saigrači zblanutim i unezverenim pogledima preleću jedni preko drugih.

Gostujući igrače slave, usana iskrivljenih u šeretske osmehe, nekako odmereno i znalački, nema tu nikakve cike ni vriske, nikakvog busanja u grudi. A i zašto bi bilo? Postigli su četvrti gol, utakmica je bila praktično rešena još nakon trećeg, a nisu primili nijedan. Partizan je do kolena potučen. I to u svom dvorištu, pred šačicom promzrlih, ogorčenih, mazohistički upornih navijača.

Tako su crno-beli ovim istorijskim porazom (kažem istorijskim jer ih niko poput Mladosti GAT nije tako ubedljivo nadigrao kod kuće u državnom prvenstvu još od 1975. i Ivićevog Hajduka koji je tog devetog maja pobedio Partizan rezultatom 1:6) uspeli da personifikuju jednu od najtragičnijih sezona u modernijoj istoriji kluba, tek drugu u ovom veku u kojoj se nisu našli među dve najbolje ekipe srpskog fudbala.

Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price