Kako je City iskoristio decu da uništi fudbal (u Manchesteru)

Više od pola veka u Manchesteru se znao red. Postoji jedan gigantski klub, dva više ili manje standardna prvoligaša, poneko im se pridruži s vremena na vreme, a od od sedam gradića na obodu severne metropole, svi osim Ashtona imaju profesionalnu ekipu koja nastupa u Football League, prva četiri ranga engleskog fudbala.

Manchester je već dva veka neprikosnovena severna prestonica Engleske, glavni ekonomski i kulturni centar zemlje van Londona. Iako Birmingham takođe polaže na nadimak “drugi grad”, a Liverpool ima mesto u istoriji kao glavna imperijalna luka, M’cr je ključna tačka engleske i evropske civilizacije u kontinuitetu još od kada je u pravo tamo buknula industrijska revolucija krajem devetnaestog veka.

Grad je izgrađen na tekstilnoj industriji, spajajući pamuk uvožen sa juga SAD i iz Egipta (otud stari nadimak Cottonopolis) sa brojnim rečicama kojima se slivala kišnica sa Peninskih planina i koje su pokretale njegove mašine. Trodelno jezgro čine Salford, Trafford i sâm Manchester, dok su na njegovom obodu nikli, u smeru kazaljke na satu, Wigan, Bolton, Bury, Rochdale, Oldham, Ashton, Stockport, a Wigan, koji na pola puta ka Merseysideu stoji malo za sebe, čini da jezgro ostane otvoreno samo sa južne strane, ka Cheshireu.

Svi oni zajedno prebacili su milion stanovnika još 1850. godine, pre nego što su definisana pravila fudbala, a danas ih ima bezmalo tri miliona. Svaki od gradića sa ligaškim klubovima još sredinom pretprošlog veka prebacio je 50 hiljada stanovnika, a danas ih ima preko 80 do 200 hiljada (najmanji Bury, najveći Bolton).

U sedam vezanih sezona (2005-12) Greater Manchester imao je četiri kluba u Premier ligi, a osam godina od 1991. tri ekipe. Bile su, doduše, i tri sezone tokom devedesetih kad je United bio jedini predstavnik grada, ali se nekako dogodilo da u svakoj od njih titula stigne na Old Trafford, plus da tri lokalne ekipe izbore promociju.

Već punu deceniju samo dva velika gradska kluba igraju u Premier ligi.