Njegovu priču su svi oduvek želeli da čuju. Toplu ljudsku tragediju i nezgrapnu storiju sreće. Da je prepričaju u nehajno nasađenim rimskim kafićama i ušorenim kućama iza visokih limenih kapija, što kriju panonske tajne. Da je odsanjaju ćutke u stanovima sa visokim plafonima i pod blatnjavim, mračnim tavanicama ćerpičara u koje su uvek dolazili najlepši snovi. Da im priča o njemu bude inspiracija i opravdanje. Kazna i nada.
Kada je Kurcio Malaparte sa krova jedne kuće pod mesečinom posmatrao ratom razorenu i od saveznika oslobođenu Italiju, razmišljao je – ili je dobro slagao pišući o tome – da su preživeli uvek poraženi.
Kada je Siniša Mihajlović, onaj čiju su priču oduvek svi želeli da čuju, stigao u Italiju početkom devedesetih, još su bile žive rane u njemu, rane njegove zemlje i rane zemlje koja će ga prigrliti. Nije mogao da pretpostavi da će jedna zaceliti drugu, da će jedna drugoj biti melem, dok je ponavljao sebi u bradu da će svima pokazati.
Malaparte je bio u pravu, preživeli su uvek poraženi – Siniša Mihajlović je preminuo u rimskoj bolnici 17. decembra 2022. godine. Siniša Mihajlović je bio u pravu – svima je pokazao.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
