Postoji jedna stvar koja se Evroligi ne da osporiti – i kada se ne igra, ona se zapravo igra.
Ne, ne na parketu. Evroliga ima svoje pauze – onu letnju i onu februarsku, i obe proteknu u zakulisnim radnjama o kojima možemo samo da nagađamo.
Uzmemo li u obzir da je elitno evropsko takmičenje u svom ophođenju sa medijima jednako transparentno koliko i natopljena crna krpa negde oko 3 ujutru ispod Pančevca, jasno vam je zašto je to toliko plodno tle za raznovrsne zavere svakakvih tipova.
Leto je uglavnom rezervisano za transfere. Leti se tako iznebuha pojavljuje neki Miki7319 na Twitteru, koji je otvorio nalog juče samo da bi rekao kako Džoel Embid sutra potpisuje za Partizan – per sources, naravno. Grčki, italijanski i turski „insajderi“ se hvataju u kolo naklapajući ko će gde i za koje pare, a mi ih uglavnom posmatramo sa distance.
A u februaru? U februaru se manje priča o transferima, a više se razvezuje na temu – a koga sledeće sezone? Menja li se format? Šta će biti sa večitima ako se vrate Rusi? I, zaboga, ko će na F4? Dok se košarkaški evroligaških ekipa na terenu takmiče za prvi trofej sezone, tojest nacionalni kup, čaršija ne miruje. Ali, reklo bi se, to joj je i posao.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
