“Zašto Filip Lam toliko piše o politici?”

„Naređenje odozgo, Alfredo“, rekao mu je hrapavi glas. „Šta da se radi, to je politika.“

Tim je rečima predsednik Fudbalskog saveza Španije Alfonso de la Fuente Haos Di Stefanu objasnio odluku da Furija ne putuje na gostovanje Sovjetskom Savezu u Moskvi. Tako je ostao nedosanjan san nekih od najboljih igrača s prelaska pedesetih u šezdesete da će osvojiti prvi Evropski kup nacija. Di Stefano, Kubala, Luis Suarez bili su perjanice reprezentacije Španije i neki od dominantnih fudbalera Evrope u dresu španskih velikana tih godina. Franko i njegova politika su bili jači.

Od 25. maja 1960. kada je ta odluka doneta u kabinetu gospodara života i smrti u Španiji, do izlaska ovog – prvog u nizu – teksta o Evropskom prvenstvu 2024, prošle su 64 godine i promenilo se sve. Propozicije takmičenja, stil igre, čak i pravila, a tri od četiri zemlje koje su se plasirale u polufinale prvog prvenstva Starog kontinenta, više ne postoje – ni Čehoslovačka, ni SSSR, ni Jugoslavija.

Jedino je još ta rečenica ostala na snazi: „Šta da se radi, to je politika.“

Postoji, međutim, jedan legendarni fudbaler koji ne odbija sa gnušanjem da su fudbal i politika isprepleteni, već naprotiv, pokušava da utiče na to da taj odnos bude pozitivan. Kada je nekoliko njegovih tekstova izašlo na Velikim pričama (i u Nedeljniku), drugo po učestalosti pitanje bilo je: „Zašto toliko piše o politici, pored vrhunske karijere koju je imao?“

Najčešće pitanje ipak je glasilo: „Otkud Filip Lam da piše za vas?“