Ovo uopšte nije bio plan.
Posle pet godina sistematičnog rada, neto troška od bezmalo milijarde samo na transfere, odšteta bez presedana za rani raskid ugovora devet prvotimaca, povratka u elitno evropsko takmičenje i dva uzastopna druga mesta, Arsenal je ove sezone trebalo da napravi još ozbiljniji napad na titulu.
Tome u prilog govorilo je i sistematsko slabljenje šampiona iz Abu Dhabija Manchestera, začinjeno povredom koja im je ključnog igrača izbacila do kraja sezone.
Mentalitet kluba, na terenu i klupi, sasvim se prilagodio cilju – mladalačku lepršavost zamenio je pragmatizam koji se graniči sa cinizmom, “1-0 to The Arsenal” je posle tri decenije ponovo postao himna severnog Londona, četiri štopera i tri zadnja vezna u startnih 11 su postali standardan prizor a pravog napadača više nema ni na rosteru.
Analitika daje dobre indikatore budućih dana, a iako je ona upozoravala da je ekipa Mikela Artete posle dva meseca sezone sličnija nižoj srednjoj klasi nego timu sa šampionskim ambicijama (donja polovina lige po xG, broju upućenih i broju dozvoljenih šuteva posle sedam kola), rezultati su bili vrlo pristojni, zapravo bolji nego prethodne sezone u isto vreme.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
