Pre dve godine sam imao čast da u Nedeljniku objavim tekst o delima koja su me oblikovala. Izdvojio sam strip „Alan Ford“, serijal filmova „Pink Panter“ (sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi), potom „Ima li pilota u avionu?“, „Top secret“, kao i knjige: „Koju igru igraš“ Erika Berna, „Granična stanja i patološki narcisizam“ Ota Kernberga i „Misliti brzo i sporo“ Danijela Kanemana.
Baveći se pitanjem dela koja su me oblikovala shvatio sam da je zajednički imenitelj i predmet fascinacije čovekovo nerazumevanje i nesagledavanje sebe i sveta oko sebe – od komične gluposti, preko tragičnih sudbina, do iracionalnosti koja je utkana u našu prirodu čak i kada smo „hladne glave“.
Aktuelna dešavanja u našoj zemlji koja kulminiraju ovih dana, kao i dešavanja u svetu, po ko zna koji put vraćaju me, sada bez imalo humora, na istu temu. Kako je moguće ne videti očigledno – laži, zloupotrebe, nasilje, kriminal…
Bez ikakve pretenzije da imam tačan, a još manje sveobuhvatan odgovor na ovo pitanje, želeo bih da podelim neka razmišljanja inspirisana različitim psihološkim istraživanjima i konceptima. Fokusirao bih se na temu grešaka u mišljenju. Uslovno rečeno, mogli bismo ih podeliti u dve široke kategorije: hladne i vruće greške u mišljenju. Hladne greške u mišljenju su odraz potrebe za efikasnijim zaključivanjem i odlučivanjem – nisu motivisane emocijama, potrebama, ostrašćenim predubeđenjima. Predstavljaju odraz pre svega nekih prečica u našem zaključivanju (koje se, uzgred budi rečeno, zovu heuristike).
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
