Pre dve godine sam imao čast da u Nedeljniku objavim tekst o delima koja su me oblikovala. Izdvojio sam strip „Alan Ford“, serijal filmova „Pink Panter“ (sa Piterom Selersom u glavnoj ulozi), potom „Ima li pilota u avionu?“, „Top secret“, kao i knjige: „Koju igru igraš“ Erika Berna, „Granična stanja i patološki narcisizam“ Ota Kernberga i „Misliti brzo i sporo“ Danijela Kanemana.
Baveći se pitanjem dela koja su me oblikovala shvatio sam da je zajednički imenitelj i predmet fascinacije čovekovo nerazumevanje i nesagledavanje sebe i sveta oko sebe – od komične gluposti, preko tragičnih sudbina, do iracionalnosti koja je utkana u našu prirodu čak i kada smo „hladne glave“.
Aktuelna dešavanja u našoj zemlji koja kulminiraju ovih dana, kao i dešavanja u svetu, po ko zna koji put vraćaju me, sada bez imalo humora, na istu temu. Kako je moguće ne videti očigledno – laži, zloupotrebe, nasilje, kriminal…
Bez ikakve pretenzije da imam tačan, a još manje sveobuhvatan odgovor na ovo pitanje, želeo bih da podelim neka razmišljanja inspirisana različitim psihološkim istraživanjima i konceptima. Fokusirao bih se na temu grešaka u mišljenju. Uslovno rečeno, mogli bismo ih podeliti u dve široke kategorije: hladne i vruće greške u mišljenju. Hladne greške u mišljenju su odraz potrebe za efikasnijim zaključivanjem i odlučivanjem – nisu motivisane emocijama, potrebama, ostrašćenim predubeđenjima. Predstavljaju odraz pre svega nekih prečica u našem zaključivanju (koje se, uzgred budi rečeno, zovu heuristike).
Pročitali ste poslednji besplatni članak. Da biste nastavili sa čitanjem pogledajte planove pretplate
Već imate nalog? Ulogujte se
