Zašto su bogati ljudi nesrećni?

Tema korelacije između bogatstva i zadovoljstva je vrlo interesantna, i o toj temi postoje mnoge predrasude, baš zato što je mali procenat stanovništva bogat, a veliki siromašan.

U balkanskim zemljama je, pogotovo, mit o sticanju novca i bogatstva gotovo imperativ srećnog i smislenog života, iako se uopšte ne razume o čemu je tu reč.

Svaki društveni poredak počiva na određenoj hijerarhiji i statusu koji donosi sa sobom određenu vrstu moći koja se manifestuje kroz uticaj. Samo u masi postoji verovanje da je postojao ili da će postojati potpuno pravedni poredak u kome će pravila jednako važiti za sve. Pravila nikada ne važe za sve, samo je pitanje da li se to odnosi na one koji su na vrhu izvršne vlasti ili na one sa novcem, ili i na jedne i na druge.

U zemljama kao što je naša ovaj problem je još izraženiji, te je stoga potraga za novcem zapravo potraga za sigurnošću i izvesnošću. U neoliberalnim demokratijama novac predstavlja najvišu formu uspeha, pošto tržište nije pod kontrolom država.

Samim tim, bogatstvo je prediktor uticaja i vrednosti u statusnom smislu. Pošto donosi status i moć, bogatstvo privlači mnoge, a posebno obespravljene.

Sami koreni praznine i visoko funkcionalne depresije bogatih sežu u dve sfere: prvo, jedan broj bogatih je svoje bogatstvo nasledio, te je tako izostao momenat nemanja, a taj momenat je suštinski važan za kreiranje zadovoljstva. Sve ono što sam dobio, a da za tim nisam čeznuo i želeo, stvara osećaj praznine i depresije, a ne zadovoljstva. Zadovoljstvo je onoliko koliko je i iščekivanje da se cilj ostvari. Deca bogatih uglavnom pate od ove boljke, i imaju velikih problema sa životnim smislom, podnošenjem muke i životnim ciljevima. Mogućnost da se ne muče kod ove populacije donosi mogućnost da ne brinu o problemima i na izvestan način konzerviraju život, te im zato život postaje isprazan i dosadan. Drugo, roditelji obično dosta rade, tako da je manjak provedenog vremena sa roditeljima, manjak svrhe, i manjak truda prediktor želje da život dobije neki smisao, te se tako depresija utapa u bolestima zavisnosti, pošto one donose zadovoljstva koja su dovoljno intenzivna i nova, bar neko vreme.