Pripremajući se za novu epizodu podkasta „Otvoreni razgovori“ imala sam veliku tremu. Mia Popić i ja smo već neko vreme planirale da razgovaramo o seksu, otvoreno, stručno i naučno, ali smo dugo i odlagale, svesne izazova koje ta tema nosi. Dve žene sede i „pametuju“ o seksu… Lako smo mogle da zamislimo komentare koje bi to izazvalo. Posebno demotivišuće bilo je to što je većina ljudi sa kojima sam razgovarala o tome šta ćemo da snimamo rekla nešto tipa – šta tu ima da se priča? Ili rečima mog dobrog prijatelja „bez obzira na sva naučna dostignuća, to je samo stvar osećaja“. Naravno da je stvar osećaja i da je rizično kada suptilne stvari srca, duše i tela pokušavamo da kvantifikujemo i napravimo stroge recepte za njihovo „korišćenje“. Ali podjednako je opasno kada o tako važnim stvarima kao što je seks ne pričamo i očekujemo da će se same od sebe dešavati jer je to, eto, „prirodno“.
Seks je kao i sve ostalo između ljudi – socijalni konstrukt nastao na osnovu društvenog dogovora. Može to da nam se sviđa ili ne, ali poređenje sa životinjama i priče o prirodnim nagonima stvarno više ne piju vodu. Kad smo kao ljudi dobili (i prihvatili!) opciju da je seks i uživanje, a ne samo prokreakcija, i razvili sposobnost da mu dajemo značenje, nepovratno smo se odvojili od životinjskog sveta. Sad nema nazad. Zato sam odlučila da i ovde otvorim veliku priču o kojoj se zapravo strašno malo priča – kako to da neki parovi imaju dobar seksualni život, a neki ne?
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
