Zašto se dokazujemo drugima?

Uloga dokazivača je danas jako rasprostranjena zato što je sistemski podržana. To je uloga nekoga ko je u stanju velikog straha i napetosti pred drugima, a najviše autoritetima. Nastaje iz pozicije u kojoj se u primarnoj porodici nije dobro definisao lični identitet. To znači da roditelji nikada nisu dali jasne naznake i uputstva za samovrednost, te su zahtevi bili neispunjivi. Nikad nismo bili dovoljno dobri, ma koliko se trudili.

Svaka ljubav je uslovna, ali je ovde problem bio u tome što je prostor za prihvatanje deteta bio isuviše uzak. Bilo je: ili kako mi kažemo, ili nikako, a i onda kada dete uradi ono što se od njega traži, to je i dalje podrazumevano. Nikada nije bilo dovoljno vredno. Ovo je veoma čest slučaj u porodicama u kojima bar jedan roditelj oseća samoprezir ili ima takvu strukturu ličnosti koja se lako može uklopiti u dijagnozu narcističkog ili graničnog poremećaja.