Zašto ljubav više nije ono što je nekada bila?

Šta je ono što svi žele a niko ne zna tačno šta je? Šta je to što često “prasne”, pa ne potraje? Nešto što se često meša, nešto što neke baš sada boli. Nešto što stoji iza onog “on/ona me voli”.

Priča o ljubavi danas ne sme da ugnjavi. Iako se uveliko priča o “velikim promenama” koje čekaju ljudske odnose i čini se da je priprema za budućnost krenula na vreme – budućnost je sada, ovde. Ona se dešava, dok ljudi stoje na raskršću tradicionalnih očekivanja i promenjene realnosti. Novo pokušava da živi, dok staro javlja da je još uvek tu.

“U partnerskim odnosima su se stvari promenile onda kada je došlo do emancipacije žena. Potpuno su se promenile uloge, odnos, način na koji gledamo na stvari, promenila su se i očekivanja koja partneri imaju jedni od drugih. Meni parovi dolaze zato što su se birali da budu ravnopravni, nezavisni, zajedno, a onda ipak dođemo do toga da jedno od drugog očekuju neke tradicionalne uloge”, objasnila je psihoterapeutkinja Iva Branković na panelu o partnerskim odnosima i budućnosti, u okviru Letnje škole primenjene psihologije “Sinergija centra”.