Irvin Jalom pisao je da je (ona) “pre ili kasnije morala da odustane od nade za bolju prošlost” (pročitajte “Gledanje u sunce”).
Da li vam je ikada iko rekao da odustanete – da prestanete da se nadate? Stvarno, jeste li? Ili ste najčešće sami odustajali, povlačeći se u svet onih koji tiho koračaju, znajući da su ovo teška vremena u kojima nema mesta za optimizam i lažno tešenje, dok su vas drugi tešili kao oni s megafonima na mitinzima i protestima, u žaru najavljujući bolje dane?
Ovo jesu zaista teška vremena, čak i ako ne gledate televiziju i “dnevnik”, ako ste natankovani na HBO, Netflix (čak su i rijalitiji teška priča). Zapravo svet je postao takav da mnogi misle da je nada i precenjena (pitajte “bele listiće”). Jeste li? Ili se nada pogrešno percipira kao ona koja poslednja umire, iako najčešće prva strada u neizvesnostima, teškoćama i mračnim danima. Nada nekada nije dovoljna da bi se čovek osetio sigurno, treba mu nešto opipljivije.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
