Što je društvo individualizovanije, to su ljudi više isključeni iz zajednice. Zajednica, bar prividno, nam ne treba, sve dok ne shvatimo da se mnogobrojni problemi mogu rešavati samo kolektivnim akcijama i povezivanjem sa drugima.
Nažalost, povezivanje sa drugima nije nešto na čemu se insistira, već se insistira na jačanju ega samog pojedinca i njegovoj brizi o sebi koja isključuje druge. Pošto je ovo društvo otišlo iz jednog lošeg ekstrema (ćuti, trpi) u drugi loš ekstrem (može sve kako ja želim), onda se i stepen tolerancije i generalno saosećajnosti smanjio.
Sve što se ne uklapa u održanje slike o sebi i vrednosti koje nam pomažu da nam se identitet potpuno ne raspadne, postaju tačke oko kojih se ratuje.
Pošto kolektivnih vrednosti i identiteta nema, zajednice nema, stabilne individue nema, onda ima borbe protiv svih koji nisu konformisti. Najnovija istraživanja jasno pokazuju ovu diskrepancu – da je u, navodno, vremenu najindividualizovanijih pojedinaca u istoriji najviše konformizma. Današnje generacije imaju mnogo veći problem da zauzmu i brane svoj stav nego prethodne generacije koje, usput, ismevaju.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
