Malo, malo, pa na birališta. Svaki put uoči izbora otvara se Pandorina kutija: ko su apstinenti, zašto “sede u foteljama” i kako ih probuditi iz (ne)glasačkog sna. Veća izlaznost znači veću reprezentaciju. Veća reprezentacija znači legitimniju demokratiju. To je jasno kao dan, ali da li je dovoljno da pozove na akciju?
Brojni su razlozi za neuzimanje učešća na izborima i nisu samo politička stvar, kako se često čuje. Međutim, neka stručna objašnjenja delimično potkrepljuju stavove apstinenata.
“Neću ja ništa promeniti” deluje kao “luzerski” stav, ali ako profesorka socijalne psihologije na Fakultetu političkih nauka kaže da možda stvarno ništa ne bi promenili – da li bi apstinenti raskinuli sa apstinencijom?
“Kada pitate apstinente za koga su oni u prošlosti glasali, vidite recimo da 2/3 tih ljudi nikada ranije nije glasalo, a da oni koji su se ipak ranije opredeljivali, da su njihovi glasovi ravnomerno raspodeljeni, baš onako kako izgleda politički spektar. Čini mi se da uvek nailazimo na sličan odgovor da zapravo veća izlaznost ne bi nužno garantovala neku političku promenu u našem društvu. To pokazuju i istraživanja”, priča Ivana Jakšić, profesorka na FPN.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate ili probajte besplatno mesec dana.
Već imate nalog? Ulogujte se
