U egzistencijalističkoj filozofiji (koja je dosta slična konstruktivizmu), a kasnije i egzistencijalističkoj psihologiji, istaknut je značaj davanja smisla životu i postoje brojni mislioci koji su pričali o tome na različite načine. Ovom prilikom ću predstaviti par korisnih ideja Kjerkegora, danskog filozofa.
On je smatrao da smisao života dolazi iz našeg odnosa prema svetu i odnosa prema sebi. U tom kontekstu, mi svet možemo posmatrati na više načina, a jedan od njih je da ga posmatramo kroz nešto što je on zvao estetskim stadijumom. Estetika je nešto kroz šta mi generalno posmatramo život – mnoge stvari su lepe, mnoge stvari nas interesuju, želimo da se bavimo raznim stvarima u životu i onda u tom estetskom stadijumu imamo razna iskušenja i razne dobrobiti.
Jedna od tih dobrobiti je da nam mnogo stvari ide – ide nam dobro u vezama, ili na poslu, ili sa novcem, zanimljivo nam je, ili npr. izlazimo, konzumiramo alkohol i jednostavno se bavimo time i da nam bude lepo, prijatno, jurimo sreću. U tom trenutku čovek deluje ispunjeno, radi nešto, srećan je.
Međutim, kao što smo već pomenuli, to s vremenom postaje dosadno i čovek zapadne u apatiju, u neku vrstu očajanja i u neku vrstu depresije ako to dovoljno dugo ponavlja, pa se zapita – čemu?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
