Pre nekoliko meseci na Tviteru se, poput šumskog požara, proširio snimak na kom devojčica od svega nekoliko godina pere noge svom ocu. Ako me niste dobro čuli, ponoviću. Devojčica. Pere. Noge. Svom. Ocu. I sve je po propisima: noge su u lavoru spram kog devojčica kleči i svojim malim rukama sapuna muška stopala. U jednom momentu devojčica odguruje malog belog psa kako joj ne bi smetao dok obavlja svoju dužnost. U pozadini se čuje pesma „Ti si, ćero, tatin sin“. Prizor kao iz filma koji su zajedno režirali Kusturica i Hičkok.
Sam čin pranja nogu u mnogim se kulturama smatra izrazom poniznosti. Tako je i u našoj, gde se red zna: žene, odnosno ćerke, snahe i supruge, peru noge svojim očevima, muževima i svekrima. Prekrasan jedan običaj, zar ne? Mnogi od nas su se nadali da je ova praksa ostala tamo gde joj je i mesto – u devetnaestom veku iz kog smo, kao civilizacija, izašli, ali se to očigledno ne može reći za mnoge glave koje još uvek niko nije obavestio koji je vek i o tome da su ženska prava ujedno i ljudska prava.
Snimak je, kako se to može očekivati, izazvao opšti metež na mrežama. Većina ljudi se zgražavala nad onim što video prikazuje. To je onaj momenat olakšanja kad vidiš da imaš istomišljenike i da je, ako je verovati opštenarodnom konsenzusu, sasvim opravdano da se zgroziš na ovakav prizor. A bilo je i onih koji tu nisu videli ništa sporno. Štaviše, hvalili su oca kako pravilno vaspitava svoju ćerku, hvalili su i ćerku koja „od malih nogu zna gde joj je mesto“.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
