Severance: Da li biste “bacili” trećinu svog života?

Serija “Severance”, čija je druga sezona emitovana početkom ove godine na platformi Apple TV, svojom jedinstvenošću se brzo izdvojila i postala jedna od serija o kojima se najviše priča. Kada kažemo da bismo seriju mogli da opišemo kao svojevrsnu mešavinu serijala “Black Mirror”, filma “Eternal Sunshine of The Spotless Mind” i radova Dejvida Linča, postaje jasno zašto je ova serija toliko privlačna.

U ovom tekstu neću se baviti radnjom serije, s obzirom na to da je druga sezona završena i očigledno je da će biti treće (a čini mi se da je ovo onaj tip serije koji traje tačno tri sezone, što je sjajan format), još uvek je mnogo pitanja otvoreno da bismo mogli radnju da analiziramo na pravi način. Zbog toga ću se pozabaviti nekim od interesantnih pitanja koja nam serija postavlja.

Premisa serije je sledeća – zamislite da postoji tehnologija koja vam omogućava da se razdvoje vaši tokovi sećanja, odnosno da se kada ste kod kuće ne sećate šta se dešavalo na poslu, i obrnuto, kada ste na poslu, ne sećate se ničeg u vezi s vašim privatnim životom. Serija prati živote četvoro radnika koji rade u kompaniji pod ovim uslovima, tačnije svi su prošli proceduru “severovanja” (glagol sever na engleskom znači: nešto iseći). Iako na prvu ovo zvuči kao super rešenje da se “prekrate” dosadni sati posla, ubrzo shvatamo da postoji i druga strana medalje. Kada bismo na ovaj način podelili svoja sećanja, imali bismo život u kome dođemo na posao u devet ujutru, trepnemo i izađemo s posla u pet po podne. Ono što nam ne padne na pamet odmah, to je da se ovom procedurom “kreira” još jedna verzija nas – ona koja je stalno na poslu.