Praznična psihologija današnjice

Ovih dana, a posebno tokom praznika, mnogo je poziva da se kupuje, obilazi, bude srećan, zdrav i veseo, ali se gotovo i ne spominju i oni koji su usamljeni, sami ili imaju mentalnih problema (u prevodu: nesrećni su).

Čak i kada se spomenu, to je čisto formalno, kroz prizmu zdravlja i sreće. Prvo, taj poziv na zdrav život je prožet licemernom promocijom svih štetnih a skupih proizvoda pod parolom “svako ima pravo na izbor”. Stvaranje potrošačke kulture mora da bude propraćeno podizanjem potreba, tako da je logično da nam se stalno ponavlja da nismo dovoljno dobri i srećni i zdravi ukoliko ne kupimo baš taj proizvod. To je kao kada u samoposluzi vidite odeljak koji je obeležen etiketom “zdrava hrana”, pa se onda zapitate – kakva je ona druga, ako je ova zdrava, i ko im je dozvolio da je prodaju?

Sa druge strane, često se govori o tome kako i mediji i generalno proizvodi odgovaraju onome što narod želi. Narod, na kraju, ima prava na izbor. To je notorna laž. Mi biramo ono što nam se promoviše, a kada nam se promoviše najniži oblik življenja, to ćemo i birati. Stavite ispred deteta čokoladu od 300 grama koja je loša po njega, i šargarepu, pa ćete videti šta će izabrati.